U javnosti su se pojavile tvrdnje da bi logopedija trebalo da bude uređena posebnim zakonom i svrstana isključivo u resor zdravstva. Radi tačnog informisanja, važno je razjasniti nekoliko činjenica.
Međunarodna klasifikacija zanimanja (ISCO-08) svrstava logopede u grupu zdravstvenih profesionalaca, ali ta klasifikacija ima statističku i opisnu funkciju. Ona ne određuje pravni status profesije u Republici Srbiji niti automatski svrstava logopede u zdravstvene radnike.
U važećem pravnom sistemu Republike Srbije:
- logopedi nisu poimenično prepoznati u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti kao zdravstveni radnici.
- u praksi se u zdravstvenim ustanovama zapošljavaju kao zdravstveni saradnici na osnovu sistematizacija radnih mesta, a ne na osnovu posebnog zakonskog priznanja profesije;
- nemaju licencu zdravstvene komore;
- pripravnički staž se u zdravstvu ne obavlja od 2019. godine;
- zapošljavaju se u obrazovanju, socijalnoj zaštiti, zdravstvu i privatnoj praksi.
To znači da u postojećem zakonodavnom okviru ne postoji normativno polazište za svrstavanje logopedske profesije isključivo u zdravstveni resor.
Studije logopedije u Republici Srbiji jasno su definisane u okviru sistema visokog obrazovanja. U Beogradu se realizuju osnovne (240 ESPB), master (60 ESPB) i doktorske studije Logopedije, dok se u Novom Sadu logopedija realizuje na osnovnim studijama (240 ESPB), a master studije su organizovane u okviru specijalne edukacije i rehabilitacije.
Izlazni profili nisu „specijalni edukator i rehabilitator“, već su jasno definisani kao defektolog i logoped, u skladu sa akreditovanim studijskim programima.
Inicijativa koja je pokrenuta odnosi se na interresorni zakon o delatnosti logopeda i defektologa. Takav zakon ne pripaja profesiju jednom sektoru, već uređuje obavljanje delatnosti u svim sistemima u kojima se ona realizuje i postavlja jedinstvene standarde profesije i koja nam garantuje stručnu autonomiju u svim resorima, dok istovremeno ostavlja potpuno otvoren put Ministarstvu zdravlja da nas u svakom trenutku prizna za zdravstvene radnike putem svojih propisa, bez potrebe za menjanjem osnovnog zakona.
Mi smo dosledni u stavu da se u okviru tog zakona logopedska profesija definiše kao regulisana i samostalna, jasno i normativno odvojena od defektološke, ali uređena u okviru zajedničkog zakona zbog zajedničkog istorijskog, obrazovnog i institucionalnog okvira.
Predlog zakona u prvom članu jasno razdvaja dve profesije, defektologa i logopeda; predviđa komoru sa dve sekcije i posebne članove koji uređuju interresornu saradnju.
Cilj nije pripajanje niti podređivanje, već jasno, sistemsko i pravno utemeljeno regulisanje dve samostalne profesije u okviru postojećeg zakonodavnog sistema Republike Srbije.
Profesionalna odgovornost nam nalaže da javne interpretacije budu zasnovane na važećem pravnom okviru.
Upravni odbor ULS