6. MART – EVROPSKI DAN GOVORNO-JEZIČKE TERAPIJE ILI DAN LOGOPEDA
U Pres centru Udruženja novinara Srbije održana je konferencija za novinare povodom obeležavanja Evropskog dana govorno-jezičke terapije. Više…
TEMA: ʺ6. mart – Evropski dan govorno-jezičke terapijeʺ
Govorili su: Nataša Labović, logoped, predsednik Skupštine Udruženja logopeda Srbije, Neda Milošević, logoped, predsednik Upravnog odbora Udruženja logopeda Srbije i dr sci Dragan Čauševac, afaziolog
Teme o kojima je bilo reči su:
- 6. mart, Evropski dan govorno-jezičke terapije
- Inovacije i razvoj logopedske delatnosti
- Logoped u Republici Srbiji i u zemljama Evropske Unije broj logopeda prema broju stanovnika, sektor rada, nadležnost licenciranja
- Potreba za Zakonom o logopedskoj delatnosti
- Najava II Kongresa logopeda Srbije Beograd, maj 2015.
SAOPŠTENJE možete možete pogledati na http://presscentar.uns.org.rs/info.html
Nataša Labović, predsednica Skupštine Udruženja logopeda Srbije je otvorila skup i istakla važnost logopedske profesije.
“6.mart proslavljaju logopedi Evrope i to je inače dan koji je Evropska asocijacija logopeda CPLOL označila kao evropskim danom logopedske terapije u cilju podizanja svesti o logopedskoj profesiji širom evrope. Obeležavanjem ovog datuma ističe se značaj podizanja javne svesti o poremećajima komunikacije, njihovim efektima na ljudsko zdravlje, kao i pravima pacijenata sa poremećajima komunikacije i načinima da im se pomogne. Stoga je ovaj dan povod da se organizuje pres konferencija kako bi javnost bila upoznata sa delatnošću logopeda u Srbiji”, ističe gđa Labović.
Poruka EU dana je da se prevencija poremećaja komunikacije može steći razmenom znanja i iskustava širom Evrope. Iz tog razloga članice Evropske asocijacije logopeda svake godine na ovaj dan diskutiju o jednoj temi iz oblasti poremećaja komunikacije.
Tema 2015. je “Stečeni neurološki poremećaji komunikacije”. Najzastupljeniji stečeni neurološki poremećaji komunikacije su afazije.
Tim povodom, dr sci Dragan Čauševac, stručnjak iz oblasti afaziologije, naveo je na konferenciji da se ovi poremećaji javljaju i kod dece i kod odraslih sa većom učestalošću kod odrasle populacije. Nastaju kao posledica moždanih lezija a manifestuju se razgradnjom jezičkih sposobnosti. Tretman tih poremećaja je kompleksan, dugotrajan i prognostički neizvestan, sa napomenom da što se ranije pristupi tretmanu prognoza je bolja.
Neda Milošević, predsednica Upravnog odbora Udruženja logopeda Srbije, govorila je o Značaju participacije Udruženja logopeda Srbije u Evropsku asocijaciju logopeda:
CPLOL – Evropska asocijacija logopeda je strukovna organizaciju koja koordinira i objedinjuje logopede u Evropi. Evropsko udruženje logopeda osnovano je 6.3.1988. god. Trenutno uključuje 35 strukovna udruženja logopeda iz 32 zemlje (članice EU) sa ukupno oko 80.000 članova (logopeda). Treba istaknuti da je CPLOL priznat od Evropskog parlamenta u Briselu kao krovna ekspertna organizacija za područje logopedije, zadužena za definisanja od obrazovnih normi i standarda do pitanja profesionalne etike, kliničkog rada, istraživanja, pravne regulative i sl.
Udruženje logopeda Srbije je nastalo 28. februara 2004. godine, pre 11 godina, na inicijativu logopeda iz prakse, koji su sagledavajući potrebe logopedske delatnosti videli udruživanje logopeda kao neophodnost i kao put ka rešenju strukovnih problema i unapređenju logopedske profesije. Udruženje logopeda Srbije je svojim programom i planskim dokumentima stavilo u zadatak da afirmiše logopedsku delatnost kao kompetitivnu, profesionalnu i autonomnu delatnost potrebnu našem društvu. Uradili smo predlog Zakona o logopedskoj delatnosti i Srpskoj logopedskoj komori, organizovali 2 kongresa sa pripremom 3, kontinuirane edukacije i seminare.
Organizacijom radnih tela unutar ULS aktivno se radi na iniciranju uvođenja Zakona o logopedskoj delatnosti u skupštinsku proceduru, insistiranju na primeni nomenklature logopedskih usluga u zdravstvenom sistemu i dobijanju statusa posmatrača pri evropskoj asocijaciji logopeda.
Sa ciljem da primeni standarde u pogledu prostora, minimuma opreme, kvaliteta logopedske usluge i stručnjaka koji je može pružiti.
Za sada, nažalost, ne postoje niti se standardi primenjuju. Udruženje propagira upotrebu logopedskih instrumenata kao osnovnog sredstava rada (minimum opreme). Aktivno učestvuje u standardizaciji svetskih dijagnostičkih mernih instrumenata kroz pojedinačna zalaganja aktivnih članova ULS.
Cilj Udruženja logopeda Srbije jeste da pristupnicom omogući status posmatrača kako bi:
– primenilo proverene standarde logopedskog rada
– uskladilo zakonodavstvo u skladu sa profesijom
– razmenjivalo naučna sazananja i istraživanja u oblasi govorno-jezičke patologije
– da logoped u RS radi i ima društvenu i profesionalnu poziciju kao bilo koji logoped u zemljama EU – tu se prvenstveno misli na standarde rada
Neda Milošević govorila je i o ulozi logopeda u Republici Srbiji i u zemljama Evropske Unije (broju logopeda prema broju stanovnika, sektoru rada, nadležnosti licenciranja).
Logopedija je u svetu kao nauka i kao struka najčešće smeštena u područje zdravstva a vrlo retko u područje obrazovanja. U gotovo 70% evropskih zemalja to je pod nadležnošću Ministarstva zdravlja, dok je u 30% slučajeva to pod nadležnošću Ministarstvom obrazovanja.
Dozvolu za logopedsku (privatnu) praksu u većini evropskih zemalja izdaje Ministarstvo zdravstva.
Logopedi rade u:
a) sistemu zdravstvene zaštite (centrima za rehabilitaciju slušanja i govora, centrima za medicinsku rehabilitaciju, otorinolaringološkim, neurološkim, psihijatrijskim, audiološkim, fonijatrijskim i pedijatrijskim klinikama, ustanovama za mentalno zdravlje i savetovalištima);
b) području odgoja i obrazovanja (kao stručni saradnici u predškolskim ustanovama, osnovnim školama, centrima za odgoj i obrazovanje);
c) sistemu socijalne zaštite (gerijatrijskim ustanovama, dečjim domovima);
d) posebnim ustanovama (centrima i specijalnim ustanovama za rehabilitaciju);
e) naučno-istraživačkim institucijama (istraživačkim centrima, fakultetima i dr.);
f) privatnoj praksi.
Broj logopeda u odnosu na broj stanovništva:
| Država | Broj stanovnika | Broj logopeda | Broj stanovnika po logopedu |
| Austrija | 8.033.000 | 872 | 9.212 |
| Belgija | 10.170.226 | 3.962 | 2.567 |
| Kipar | 700.000 | 127 | 5.512 |
| Danska | 5.400.000 | 1150 | 4.695 |
| Estonija | 1.410.000 | 200 | 7.050 |
| Francuska | 62.000.000 | 15.357 | 4.037 |
| Finska | 5.236.000 | 1.037 | 5.049 |
| Nemačka | 82.259.000 | 9.013 | 9.126 |
| Grčka | 10.000.000 | 800 | 12.500 |
| Italija | 57.000.000 | 8.000 | 7.125 |
| Irska | 4.000.000 | 550 | 7.273 |
| Luksemburg | 423.700 | 37 | 11.451 |
| Holandija | 16.000.000 | 4.800 | 3.333 |
| Portugal | 10.299.000 | 650 | 15.845 |
| Velika Britanija | 58.800.000 | 10.083 | 5.832 |
| Španija | 39.000.000 | 4.500 | 8.667 |
| Švedska | 9.011.392 | 1180 | 7.636 |
| Hrvatska | 4.500.000 | 400 | 11.250 |
| Ukupno | prosek | 6.267 |
“Prema podacima Udruženja logopeda Srbije u Srbiji u zdravstvenom sistemu radi 350 logopeda (logopedskom delatnošću bavi se ispod 200 logopeda na svim nivoima zdravstvene zaštite), u sistemu obrazovanja ispod 100 logopeda, u sistemu socijalne zaštite ispod 50 na 7.500.000. stanovnika. To pokazuje da je jedan logoped zadužen za 20.000. stanovnika. S obzirom na jaz između potrebe i činjeničnog stanja u poslednje vreme, konstatujemo razvoj privatnog logopedskog sektora”, zaključuje Neda Milošević.
PREDLOG ZAKONA O LOGOPEDSKOJ DELATNOSTI
Cilj zakona jeste usmeravanje profesionalnog razvoja struke kao i zaštita nad svesnim, odgovornim i zakonitim radom logopeda.
Obuhvatiće pitanja:
– Uređenje sadržaja i načina delovanja logopeda i logopedske delatnosti kao opšte delatnosi od interesa za RS
– Uređenje uslova za sticanje dozvole za samostalan rad i uslovi za obavljanje delatnosti
– Uređenje uslova i načina sporovođenja nadzora nad radom logopeda – pripravnika i kontrole kvaliteta pruženih logopedskih usluga.
Radna grupa ULS aktivno radi na upoznavanju javnosti i značaju prepoznavanja potrebe za Zakonom o logopedskoj delatnosti.